Završne reči za Dodika i Lukića 19. februara: Suđenje ulazi u poslednju fazu

Suđenje predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i vršiocu dužnosti direktora Službenog glasnika RS Milošu Lukiću bliži se završnici, a završne reči zakazane za 19. februar predstavljaju poslednju stanicu pre izricanja prvostepene, a potom i konačne presude. Ovaj slučaj prati se s velikom pažnjom, budući da optužnica tretira veoma osetljiva pitanja ustavnosti i nadležnosti visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.

Optužbe i sadržaj suđenja
Dodik se tereti da je potpisao predsedničke ukaze o stupanju na snagu dveju entitetskih odluka koje je visoki predstavnik, Kristijan Šmit, prethodno osporio, proglasivši ih neustavnim. S druge strane, Lukić se našao na udaru optužbi jer je te ukaze i akte objavio u Službenom glasniku RS, čime su formalno stupili na snagu.
Reč je o zakonskim odredbama prema kojima se odluke visokog predstavnika, kao i presude Ustavnog suda BiH, više ne bi primenjivale na teritoriji Republike Srpske. Ako krivica bude pravosnažno utvrđena, Dodiku i Lukiću preti zatvorska kazna do pet godina, uz mogućnost razrešenja s funkcije i zabranu daljeg obavljanja javnih dužnosti.

Odbrana i kontroverze
Suđenje je obeleženo žučnim raspravama i optužbama na račun suda i tužilaštva zbog, kako odbrana tvrdi, „pristrasnosti“. Branilački tim više puta je insistirao da se suđenje premesti u Banjaluku, što je Sud BiH odbio, ocenjujući da za to ne postoje opravdani razlozi.
Tokom ročišta, Dodik je više puta naglašavao da ga optužnica navodno nije „ništa razjasnila“, a na pitanje sutkinje o ličnim podacima, davao je odgovore koji su u javnosti okarakterisani kao provokativni ili sarkastični. Takođe, tokom procesa je Dodik ponavljao stav da visoki predstavnik nije legitimno imenovan i da su suđenja koja potiču iz njegovih odluka politički motivisana.

Reakcije javnosti
Svako ročište pratili su brojni Dodikovi simpatizeri, koji su se okupljali ispred zgrade Suda BiH u Sarajevu, tvrdeći da su došli „iz sopstvenog uverenja“. Ovo je stvaralo dodatni pritisak na sud, a jedno od ročišta čak je nakratko prekinuto zbog buke koju su pristalice pravile u sali za goste.

Kritike na račun sutkinje
Nezadovoljan vođenjem procesa, Dodikov pravni tim je u više navrata tražio izuzeće sutkinje Sene Uzunović, navodeći da je pristrasna. Sud BiH je, međutim, odbacio te zahteve, ocenjujući ih kao neosnovane i ističući da se radi o pokušaju ometanja postupka. Dodatnu težinu tim zahtevima dalo je Dodikovo pozivanje na navodne propuste sutkinje iz ratnog perioda, što je Sud označio kao neprimeren napad na njen ugled.

Tok svedočenja
U svojstvu svedoka nastupili su pojedini zvaničnici iz Republike Srpske, uključujući i ministra unutrašnjih poslova RS-a, Sinišu Karana, koji je potvrdio da je savetovao Dodika u vezi s ukazima, ali da je odlučivanje na kraju ostalo Dodikova samostalna odluka. Takođe je naglasio da za te razgovore ne postoji pisani trag.
Više svedoka iz Dodikovog bliskog okruženja izjavilo je da Kristijan Šmit nije valjano potvrđen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, te su njegovo imenovanje nazvali nelegitimnim. Sud je, međutim, odbio zahtev da se sam visoki predstavnik pozove kao svedok, što je odbrana tražila.

Polemika oko odlaganja ročišta
Tokom procesa zabeleženi su i brojni zahtevi za odlaganje, uz pozivanje na Dodikove „službene obaveze“ i zdravstvene razloge, uključujući operaciju u Beogradu. Sud je pojedine razloge ocenio kao nedovoljne i neproporcionalne važnosti samog suđenja, dok je u drugim slučajevima ipak omogućio privremeno odlaganje.

Kako je do procesa uopšte došlo?
Skupština Republike Srpske je u junu 2023. godine usvojila zakonske akte prema kojima odluke visokog predstavnika i presude Ustavnog suda BiH više ne bi važile na teritoriji RS. Kristijan Šmit je 1. jula 2023. upotrebio takozvana Bonska ovlašćenja, poništio te zakone i izmenio Krivični zakon BiH, prema kojem je ignorisanje odluka visokog predstavnika definisano kao krivično delo.
Dodik je 7. jula potpisao ukaze kojima je, suprotno tim odlukama, dva sporna zakona proglasio važećim, a Lukić ih je objavio u Službenom glasniku RS. Optužnica protiv njih dvojice potvrđena je 11. septembra 2023, čime je otvoren put za suđenje, sada već u završnoj fazi.

Očekivanje završnice
Sa završnim rečima zakazanim za 19. februar, svi pogledi usmereni su na Sud BiH, koji će presudom dati odgovor na pitanje da li su Dodik i Lukić, potpisivanjem i objavljivanjem osporenih akata, počinili krivično delo nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Potencijalne posledice – zatvorska kazna, smena s funkcija i zabrana javnog delovanja – nagoveštavaju da će epilog ovog slučaja ostaviti snažan trag, ne samo na političku scenu Republike Srpske, već i na ukupne odnose u Bosni i Hercegovini.