Kad studenti nisu opcija: šta (zaista) ostaje posle protesta?

Studenti su, pre svega, učinili mnogo time što su jasno pokazali da u našem društvu postoji popriličan broj onih koji nisu zadovoljni trenutnom vlašću. Međutim, nameće se pitanje kako će se to odraziti na rezultate narednih izbora.

Pošto su studenti neformalna grupa, ne mogu zvanično da se kandiduju. Čak i da postoji način (čisto hipotetički) da se pojave na izbornim listama, videlo bi se da su jako raznolika zajednica kojoj bi, pretpostavimo, organizacija trajala kraće nego što to inače biva s našim opozicionim koalicijama.

Ono što ih ujedinjuje jeste ono na šta se poziva i u stihovima naše himne – želja za pravdom, koja je nesumnjivo snažan pokretački faktor.

Šta bi se onda desilo? Najverovatnije bismo se, opet, vratili postojećoj opoziciji, kojoj je, ironijom sudbine ili zahvaljujući studentskim protestima (iako se formalno nisu ogrešili), dodatno opao kredibilitet. Tako bi se ponovo desilo da „nema za koga da se glasa“.

Koliko god to istraživanja javnog mnjenja pokazivala, teško je poverovati da vladajuća stranka uživa gotovo polovinu glasova svih birača. Međutim, studenti su uspeli da skinu veo s postojećeg nezadovoljstva aktuelnim režimom, što neće ostati bez odjeka ni kod neopredeljenih glasača.

Ali, kada se setimo da studenti ne postoje kao izborna opcija, ostaje bojazan da, i pored sve glasnije kritike, nijedna opoziciona alternativa neće privući prosečnog glasača. Ne govorimo sada o uslovima izbora (koje deo opozicije možda bojkotuje), već o činjenici da su protesti, kako izgleda, pomerili granice i iznudili barem minimalno povoljnije uslove za izbore.

Sve ovo se dešava dok „vrhovni vođa“ i dalje uživa podršku Zapada, budući da intenzivno radi na „svetom trojstvu“: Kosovu, litijumu i organizaciji međunarodne izložbe Ekspo. Pritom, niko još ne razmatra mogućnost da bi se studentski protesti mogli (i to možda veoma brzo) zaustaviti.

Postavlja se pitanje šta tada sledi. Ne možemo sebi da dopustimo pad u apatiju, kao što se dešavalo posle prestanka nekih ranijih protesta. Ovog puta situacija je drugačija – studenti su započeli nešto što doduše može zastati, ali ne može sasvim da se ugasi.